Nekad mi dodje da pisem post, i onda promislim, u cemu je smisao ako ne zelim da ulazim u konverzacije o onome sto bih pisao. Razlog je sto ljudi su skloni da traze poentu i da rezonuju, sto nije zamjerka, ali osuda ili stavljanje recenog u kontekste koji, slucajno ili ne, ne treba da su povezani sa recenim. bar ne na nacin na koji ce povezuje.
Imam proslosti, poprilicno… Ne jednu, vec mnogo njih. U njima realno nemam ni stida niti ponosa, naspram svoga gledanja na to sada. ALI, uvijek ali, bez obzira koliko govorio o tome, ne dopustam da se u to dira i da mi se namece. posebno sto, u obicnoj konverzaciji, to je samo povrsna slika necega. Za dublje rezonovanje ili takoreci pravilno zakljucivanje o meni, potrebno je mnogo dublje uci u sve to, i ono sto sam bio i radio.
Sto god da iznesemo ljudima, vratit ce nam se u obliku njihovih zakljucaka, koje ce najcesce, svjesno ili nesvjesno da nam plasiraju u obliku onoga kako se plasira sadasnjost. Tada nam i govore na nacin da nam pokazu ko smo i kakvi smo mi, a sto ne mora, i najcesce i nije dio nase osobnosti, nego je samo poledjina naseg postupka i postupanja u nekom trenutku. Ili je lice. Kako god. SVe se svodi na ucinjeni postupak, i nikada na proces koji je doveo do toga i nikada osobenost koja je dovela do tog postupka ili postupaka.
ZAto ne volim da mi se dira proslost, dalja od tamo neke granice kojom sam je obiljezio. Ne bjezim nikada govoriti o njoj ali bjezim od osvrtanja koje izazove povrsno grebanje.
Kome je bitno kakav sam i koliko i na sta sam sprema, ili najprostije, kakav sam kao covjek ili prijatelj, neka me pita, manje vise u kratkim crtama mogu reci, i kunem se da necu puno pogrijesiti, i svako moje odstupanje od recenog ili kontradiktornost neka oglasi na sva zvona, i neka me proklinj, uz uslov da mi prije toga postavi pitaje o tome. Ali “ne dirajte mi moje krugove” van te granice koju sam obiljezio.to je samo moje, i nikome ne dajem pravo na to. Prosto, niti se stidim, niti se ponosim, ali to je samo moje niko s tim nema nista niti moze ista da zna..
Svi mi nosimo sopstveni teret iz prošlosti na plećima. Nekima je to kamenčić, kamen ili stijena. Prošlost te i napravila takvim kakvim jesi sada. Prijatan,iskren i pošten momak 😉
Sve ima svoju svrhu u životu. Ako možeš uživaj u njemu ako ne sjedni i posmatraj kako prolazi pored tebe.
Jednom se živi! Nadam se. 🙂
Dobar post sve u svemu.
Ma meni ti nije stijena ni kamencic meni je to moje iza zastora… Ili spakovano u kofere uspomena ili iskustva ili ne daj Boze dokaz za POKAZ ako neko bude trazio relevantnost moga misljenja ili Filozofiranja, posto sam tome sklon 🙂
Ljudi se tesko mire sa kolicinom necega sto stoni iza nicega ili kolicinom nicega koje stoji iza necega i relevantnost nicega ili necega zavisi od onoga sto pokazes iz iskustva i sopstvenog prozivljavanja.
Race mi je da pokazujem svoju finocu proizaslu strogosti nego strogost da ispliva poslije finoce kuju mi neko pripisuje. SAD GA I JA ZAKOMPLICIRA 😀
Ne osvrci se na lajanje pasa 🙂
Kao sto moon rece, sve sto je bilo ucinilo nas ovakvim kakvi smo, najvaznije da se sebi svidjas :))
Nije to samo do svidjanj, nego ne mnogo dublje, u tome i jeste problem…
Sto se svidjanja tice, vjeruj da ne mislim o tome. Nekako mislim da je vaznije da sam zadovoljan sobom 😀 tj zadovoljavam svoje kriterije trenutno i ne dam da mi se kvare onim kriterijima od nekada prije 😀