Eh vala malo ko danas zna da se raduje, ako izuzmemo fudbalske utakmice; i da tuguje ako izuzmemo tugovanje za novim autima i ostalim modernim hepecima. A kada su ljudi u pitanju i okretanje jednih prema drugima u najljepsem smislu, to nekako nikako ne budi u ljudima nikakve ni osjecaje ni premise.
Ja, valahi, ne mogu tako, i kad skontam se onda mi to bude jos jedna radost..
A kakkav sam ja u radosti!? Ni sam ne bi znao kako da opsem… ali et nekako je nabolje radost ni opisivati nego uzivati u njoj..
Pirje par dana, javise meni rodjaci da ce da mi dodju mahsuzile i mene uhvati euforija… I 3 dana me drzala dok niu dosli.. prije na noc ja nisam mogao ni spavati kako treba…
Znate: ja zivim kako zivim i gdje zivim: i malo kome pada na um da me posjeti… posebno na jedan dan… Predju nekih 100ak kilometara, plus 15ak makadama,u jednom pravcu i ddju meni radi mene u moju pustos… Hajd to sto oni dodju, rizikuju da odvale tocak na autu a kamo li sta drugo, nego mi dodju sa punim autom poklona … ALI BUKVALNO, KARAVAN PUN POKLONA… I ja u svoj euforiji koj je u meni plamtila, ukocim se i ne znam sta bih da im kazem.. Ma prosto se ba izgubim… Zakujem.. Tek vidjevsi njihovu radost radi mene i mojih koji su se zatekli tu, meni lahnulo… Cak im nije bilo tesko hodati za mnom jer sam htio sve nesto da im pokazem.. Nista previse eksulizvno, ali ono sto je meni i Moonchild zanimnjivo.. mislim da ja nju tjeram da vidi nesto 😀 da bi ona to vidjela kao sto ja vidim…
posjedimo… Rostiljamo… prohodamo… Prigovorim zarfiji sto je obecala s njom doci pa nije 😀 i et… dan se potrosi…
Dodje neko i ostavi komad svoje duse u tvojoj kuci.. i ti to dises i nije svejedno kada ispracas…
I onda kontam, hajd sto nikada nisam naucio da ispracam ljude, nedo ba ja se sav sturim i ne znam ni da docekam kako bih htio i volio… Nadam se da mi nesto nece zamjeriti… i nadam se da necu dugo cekati da ponovo dodju u moj skromni dom… 😀 i da ce im biti zanimljivije i da ce imati vise vremena..
I et jos me radost drzi… Mislim da ovu godinu je samo njihova posjeta mi je falila da zvanicno mogu reci da je ovo najljepsa godina u mom zivotu.. i da sam u ovoj godini sreo najbolje ljude, kakve nisam mogao ni da zamislim da ce mi toliko se naseliti u dusu..
Hvala na svemu.. I Allah vam dao sve najbolje..
A ja znam da me Bog voli, kad mi je dao čast da su mi bliski tako dobri ljudi.
Samo Allah zna koliu zelju imam da dodjem a bice nafake akoBogda 🙂
Amin!
Ja uzeto nesto na rijec ne otpisujem dok se ne ispuni 🙂 pa i nek si tamo daleko 🙂 ima godina 😀 kad ce biti prilike 🙂
A ti gledaj kad budu janjci za raznja ako Bog da 🙂 pa ce i Moonchild opet…
Do ljeta svakako neću akoBogda, osim prijeke potrebe. Misliš me janjcima kupiti, a ja bih radije sira i vruće pogače :))
eh ba pa Moonchild-i sam zaboravio dati sir da ponese… zbunio se kad su krenuli i et
Ih, ih 🙂
De ba, ne zezaj. 🙂
Zaslužio si ti da tebi dođe Moonchild 😉 Valjalo je onolike priče i tekstove a sada i legende napisati, a tebi nikada nije bilo mrsko ni teško da mi pomogneš i odeš čak i uslikaš ono o čemu ja pišem.
Posebno ti hvala za gosoprimstvo, tebi i tvojima.Jedino što je kratko trajalo, a ni vi niste dozvlili da se ni mi vratimo prazna gepeka. Nadam se da ćemo na proljeće ponovo vidjeti. 🙂
Na proljece joj daj sir i za mene da pojede jedan ??
vazi… 😀 to za tvoju dušu u njenu gušu 😀