Ali stvarno.
Znate jakada planiram negdje da idem, ja odem prvo kod svojih. Ima dole malo asfalta, pa navikavam noge na hodanje po njemu, i onda nakon par dana navikavanja nastavim dalje put. Ovog puta nisam namjeravao tako daleko, ali jedan poziv mjenja sve.
Ja planirao kod prijatelja na par dana. A ono ispade put u Sarajevo. Poslovni sastanak. Koliko ce biti uspjeha vidjecemo ako Bog da i bice. Moglo bi to znaciti mnogo putovanja. Nesto mi se bas ide u Moskvu.
Al da ne otkrivam sve.
I srenem se ja sam Moonchild. popijem kafu, ručkam, ogrebem se za olovki notes i paket papira za printanje 😀 kao da se znamo cijeli zivot, bas nas tako prica krenula. Dok je Anel cekao, mi se raspricali i umalo da izlevatim covjeka. I onda Napamet i na slijepo najrze sto se moglo dodjem do Begove dzamije, tu on mene nadje i 3-4 sata ispicamo se, razmijenimo ideje, planove i tako to… Onda ista prica sa Aldinom.. tek oko pola 9 javim covjeku da mi spremi apartman gdje cu prespavati. i jos da se ne guram po busu dodje lik po mene, odveze me na Ilidzu u tu vilu, ja kao umoran, a ostanem sam u njoj da odmorom a tamo police sa knjigama. i onda zaspim oko 3.
I gle sada ovo.. Ja imam 3 telefona, jedan samo za sms i pozive, drugi za internet, i treci u kom punim bateriju od ovog za internet. A baterija ne moze 3 sata da drzi. I tako ja mjenjao baterije i kartice premjestao, i poremeti mi se sat. I ja kao navijem sat po vremenu koje je na zidnom satu i pogrijesim. I ja navio sat u pola 6. Ustanem, Krenem na tramvaj, stignem.. Kad tamo 3 lika cekaju. Traze ccigara, vele cekaju tramvaj 2-3 sata, pitaju kad ce, rekoh ne znam. I cekam ja s njima, i cekam.. nakon nekih 40ak min naidje tramvaj ali prema Ilidzi. Ja ne kontam.. Al ajd… i cekam ja dalje kada onaj tram sto je prosao ide. Dodjem na stanicu kada portir govori nekoj zeni imate bus u 5:40. Meni nista nije jasno. kad ide neki covjek ovaj mu portir veli imas bus u 6… ja gledam u sat kod mene 6:35.
Malo se zbunim, kad neka djevojka dovori nekoj djevojki da je 5:37 sati. A meni bus u 7:10.. et.. mogao sam bar jos sat spavati. A ja kao pozurio na bus, da ne zakasnim. I et.
Jos da dodam da sam svaku voznju tramvajem platio uredno, samo karte ponistio nisam, jer sam naopako okretao i to sam skontao tek kod zadnje voznje, kada sam vidio onu strelicu.
Važno je da si se ti s rajom ispričao. Pusti spavanje…biće aBd noći.
Da i bas sam se refresh-ovao. Odmah cvrsci san i sve. A i red je obici koga se stigne, sad ce ramazan.
Bilo ti je baš zanimljivo, da ti Allah pomogne da dobiješ posao :))) i da bude sve hairli.
Legendo, čuj ode kod svojih da malo hoda po asfaltu hahahaha
Ja svaki vikend bježim sa asfalta u divljinu, kolko mi je mrzak 🙂
Pa da moram da malo noge navikavam… ovdje je ravno samo u kuci, vani sve trava i kamenje.. Pa onda na asfaltu malo node uvjezbam da ne hodam smotano da ne privlacim paznju.. Iako malo ko bi i skontao da sam sa sela, prive bi pomislio da sam neki streber antisportista. A nisam 😀
Sam reče da voliš Rusiju. 😛
Pa volem, ali rad u rusiji znas kakav je. Ne tezak, nego rizican.
Nek tebe prvo malo u Sarajevu, pa ako zasluzis onda se fataj gdje treba. 🙂
vidjet cemo kako ce biti…Ako Bog da samo da bude 🙂
I ja bih se rado ogrebala za notese i olovke, papir za printanje mi ne treba 😀
Da tebi to bude hairli i da dobijes posao, a ostavi nam adresu, ako te ne bude dugo na blogu da saljemo ljude po tebe 😀
😀 ili da pisete dopise da mi se omoguci pristup internetu 😀
Ja kao da idem u skolu, olovke i sveskice mi i dalje najdrazi pokloni
Ista sam po tom pitanju, a da ne pricam kako i danas cuvam knjige i sveske iz skole 😀
Ja cak i citam to iz skole 😀 sto nisam citao ni kada sam isao u skolu 😀