Razgovor od dodira
Tragao sam. Nikada prestao nisam vjerovati da nečiji tuđi dodir je taj koji u meni strvara pjesmu i ono od čega mi se misli skroje. Volim reći “vjerujem” jer je lakše nego da se preispitujem. Kada govorim “dva smo ja”, to je onda onaj tuđim dodirom i onaj sa sopstvenim obzirom. Čak i sam sebe počinjem da prepoznajem. Ne zovem to ja nadahnuće. Ma kakvi. Nastavi Čitati→