dugo nisam pisao pa evo

Nekada baš tesko sastavim dvije rečenice smislene ili makar smislenim redoslijedom.Čini mi se što je potrebnije da govorim ili pišem to mi je teže da se izrazim i nađem o čemu da govorim a kamo li da govorim. Nije da mi fali misli, nego koliko mi je mrsko toliko mi se čini i nepotrebno. S vremena na vrijeme mi se to dešava.

Prije nekoliko sedmica nagovijestiše mi s jednog portala da bi mogao početi pisati za njih kolumne isl. Nadam se da nece se javiti skoro da o tome pričamo, jer stvarno ne bi mi se dalo time baviti, jer prosto mi se gadi takva pomisao. da pisem o crnilu je suvisno, a da pisem o optimizmu moj optimizam niko ne trpi. Kaže mi jedan drugar da nekada baš userem optimizmom da pomisli da ne živi na Balkanu. Nije da ga ne razumijem, ali prosto mi ne ide u glavu da jedan, po meni savršen um, može da ne bude optimističan, ili makar da razumije zašto nekada sam tako “radikalno” optimističan. Može biti da i ja pretjerujem, ali ja ne želim da vidim gore stvari od ovih koje jesu, tako da mislim da ni ne može gore, i da mora da krene nešto da se mjenja u boljem pravcu. Ne kažem opet da smo dodatkli dno, ali hebem li ga, meni je i ovo preduboko, i vrijeme je da isplivavamo iz vlastitih govana, koje smo i nasrali i koja smo prisvojili i mirišemo kao da su naša.

Šta sam ono htio reći?

Muka mi je odčepljati ljudima noseve da vide u kojim govnima su, ili koliko sami smrde, da ne kažem da su govna. Neki i onako samo iskolače oči, ne vjerujući kako imam hrabrosti da im govorim tako, dok drugi neki me gledaju pitajući se odakle mi pameti toliko, kao da je pamet gledati otvorenih očiju na stvari oko sebe.

Eh sada, ideju da pričamo o kolumni osobe s potrala su dobile kakon nekoliko razgovora sa mnom. Možda oni ne bi pogriješili da pišem za njih, ali da li bih ja pogriješio ne znam. Ja kada se obraćam ljudima ( grupi od više ljudi ) s namjerom da im nešto kažem, budem baš drčan i kritičan, pa onda to stvara neprilike, ne što uvrijedim, nego ja volim. ili mi je u karakteru, da pucam ljudima direktno na svijest, da bi oni makar malo bili podstaknuti da razmisle. Neki koji osjete da je njihov stav napadnut obavezno se usprotive, al’ ko ih hebe, samo nek ne dolazi do fizičkog obračuna, jer isto se desi u policiji kada dajem izjavu, i stvara se lanac jednog te istog problema.

Kako god bilo, trebam naći način i ono o čemu ću pisati i govoriti, dok se ne dovedem u red i počnem smislene rečenice govoriti i pisati.