eh..

Ponekada je tako tesko progovoriti. Znam taj osjecaj tako dobro da sva cuda svijeda nisu dovoljna da promjene taj rascep uma. toliko dobro se sazivimo da je svaki govor kao sam sebi da govorimo.. Zamislim se pored nje, naspram onakvog kakav sam. I sve sto bih da tada kazem je previse daledo da bi se reklo.. Previse daleko i duboko u meni da bih dokucio.. Nastavi Čitati→

Tuđe u meni (prilog 3)

Naučio sam govoriti na mnogo načina. Sa strašću, sa čežnjom, moljikavo i strogo do toliko da ne možete ništa zaključiti o meni. Previše se dajemo time što ulazimo u tuđi karakter, a često je karakter sakriven duboko iza riječi. Ustvari, potrebno je u tim riječima tražiti ono što dira i grebe ili miluje nešto u našem karakteru. Time otvaramo mjesto u sebi za druge. Bilo Nastavi Čitati→

Tuđe u meni (prilog 2)

Nema nista tužnjikavo u mojim pričama. To je čežnja moja, ali u vašim očima ona jeobojena vašim sažaljenjem. Zato vam i govorim sve na ovaj način. U meni tuge nema, a vi mene žalite, a istina je da ja izvlačim vaše tuge da ih vidite. Možda zlobno od mene kvariti vam sliku vas. A vi samo kada bi tiše me slušali, i osjetili mirnoću u Nastavi Čitati→